Људима је доста свега, желе мир, стабилност, нове послове, боље услове за лечење! КОСОВО је врло тежак и комплексан проблем!

 

26. август 2018.

Потпредседница Српске напредне странке Марија Обрадовић била је гост Еспресо интервјуа. Обрадовићева је у интервјуу причала које је најбоље решење за Косово и Метохију, шта желе Албанци а шта Европска унија од нас када је Косово у питању, да ли ће нас ЕУ условити признањем Косова при уласку и шта ће се онда десити…

Са Обрадовићевом смо причали о уједињењу опозиције и да ли ће нешто постићи, шта тачно подразумева њена функција у Парламентарној скупштини Савета Европе и којим проблемима се бави, какав однос има са председником Србије Александром Вучићем и да ли је саветује око неких ствари, да ли је и колико тешко бити жена у политици, и да ли су жене ипак дискриминисане на неки начин, како је дошла на идеју на направи свој сајт, како би се снашла у министарској фотељи и које министарство би највише волела да добије, али и шта су јој будући планови….

 

Које је најбоље решење за Косово?

– Морам да поменем реченицу која се много често чује последњих месеци, да је ситуација и решење за поменути проблем врло компликована, и зашто желим да непрекидно сви буду свесни тог појма “компликован”. Чини се да негде у свакодневним причама и грађана у Србији, а и политичара посебно, сви имају нека паметна решења, а да је заиста тако лако пронаћи паметно решење, оно које је одрживо и спроводиво, да је ситуација таква то би решио неко већ много пре нас, не бисмо се деценијама бавили питањем Косова и Метохије. Краљевчанка сам и 1980. године, сећам се тога, у Краљеву су интензивно продаване куће Србима са Косова. Пре 38 година је неко интензивно кренуо да одлази. Где су године пре тога, када смо такође имали проблем и када се бележило оно што су немири на Косову. Не желим да правдам нити себе нити странку у којој сам, као некога ко носи највећу одговорност за руковођење државом и за будућност државе иначе, али морате имати у виду да је то врло тежак и комплексан проблем, и да у овом тренутку они који буду задужени за предлагање решења, мислим да то треба да буду људи из Београда и Приштине, али је за нас велико решење, а чини се да је то предност, што се преко овог питања преламају утицаји великих сила. Политичари из Приштине се ослањају на америчку администрацију и чини се да ће добити помоћ одатле, ми смо опет некако окренути Русији желећи да они буду пандан и да негде избалансирамо ту целу причу, али мислим да нам то додатно одвлачи снагу и волела бих да имам могућност да утичем на то да се само Београд и Приштина договоре о свему овоме, јер ми смо представници људи који живе доле и за које ми заправо тражимо решење. Јако је тешко понудити било које решење јер сносите одговорност за реализацију тог решења. Треба да будемо свесни да шта год да сада договоримо, на нама је велика одговорност како ћемо то спровести и како ће наши односи убудуће да изгледају, односи та два друштва које предводе Београд и Приштина. Шта год да се ми договоримо, то ће бити само почетак наших будућих односа, како год да их ви назвали. У сталном сам контакту са политичаркама из Приштине, не само онима српске националности, већ и онима које су албанске, бошњачке националности, са њима се срећем и у међународним институцијама, и разговарамо о томе шта је то обичан човек у Београду и Приштини, шта су његове жеље и потребе, и оно што је најважније, и са београдске и приштинске стране људима је доста свега. Људи желе мир, стабилност, нове послове, боље услове за лечење. Ми разговарамо о томе, на крају приче ако се боримо против насиља над женама, да ли више боли када бије муж Албанац или муж Србин? Исто је. Дајте да се вратимо животним темама, и да тако стабилизујемо наша друштва. Ја сам обишла у претходних месец, два 30 општина у шест округа, Пчињски, Јабланички, Топлички, Нишавски, Пиротски, Расински, све јужно од Крушевца, сада до административне линије са Косовом, разговарала са људима, то вам је оквирно 10.000 људи са којима сам била у контакту. Нико од њих ми није рекао, “ја желим да узмем пушку и да браним”. Људи желе да бране и своја огњишта, традицију, манастире, сво културно благо које се налази на Космету не смемо да заборавимо, али да будемо свесни шта је будућност.

Па да, али другим средствима, не пушкама?

– Другим средствима наравно. Сигурно млади људи и са једне и са друге стране, можда једино они који су тренутно занесени неком психологијом масе и неким национализмом, али то су јако млади људи, највећи број ће вам рећи да треба економски да се повежемо, да отварамо нова радна места, да видимо како можемо да помогнемо једни другима. Ми слабо спомињемо Србе са југа Косова и Метохије, јер они су некако много боље интегрисани, били су принуђени да буду интегрисани због свог пословања, много фирми, где су власници српске националности тамо раде и функционишу и са централном Србијом и са земљама у окружењу, у региону имате много фирми из Србије, из Београда, који раде са косовским фирмама, из Албаније. Тржиште већ постоји, наше привредне коморе већ сарађују, немојмо да само гледањем у тај један папир, који ће бити коначно политичко решење затворимо сва она врата што јесте свакодневни живот у Србији. Ја бих зато волела да су жене више укључене у овај процес помирења и решења за Косово и Метохију, јер мислим да бисмо ми некако, да ме не схвате погрешно мушкарци, политичари, више смо окренуте свакодневном животу, здрављу, насиљу у породици, образовању, економији. Нека наше ново решење обухвата нормалан и стабилан живот, немојте ми донети решење које ће ми направити пакао у деценијама преда мном. У њему треба да се чују и гласови жена, чија ће деца расти и живети то наше решење, одлуку коју ми данас донесемо, живеће наша деца. У складу са тим треба да је донесемо, зато ћу се вратити на почетак, јако тешка и компликована прича историјски, а сви смо паметни како би то требало да изгледа.

Шта желе Албанци, а шта Европска унија од нас кад је Косово у питању?

– Могу само да говорим о свом утиску шта мислим да желе политичари албанске националности на Косову и Метохији, и желе много више од онога што је заиста реално и могуће. Председник Вучић често у својим говорима спомиње и то јесте реално најбоља одредница и врло је реалан, то је оно што је важно, нама не треба глава у облацима у овоме, него можда оштрије и негативније него што јесте у реалности. Често говори да ми у овом тренутку морамо да тражимо максимум који може да се добије и да изгубимо минимум који мора да се изгуби. Негде у тим границама ми морамо да пронађемо решење, албански политичари мислим да нису тога свесни, видите да опада подршка у међународној јавности, све мање имају стрпљења за потезе, понашање и провокације са албанске стране. Ми јесмо увек оцењени као неко ко је стрпљив, ко је компромисан, ко је пружио руку, али осим тог тапкања по рамену, да смо заиста пристојни у том дијалогу, ми не добијамо ништа више. Када сам малопре говорила о будућем решењу, шта је то што је добро за Косово, ми треба да будемо свесни да ће наше решење живети наша деца, мислим да ми нисмо питали све њих како они виде све ово, своју будућност, и у складу са тим пројектујемо то решење. А што се тиче Европе, она је до гуше у својим проблемима, не само због Брегзита и неких других проблема, економских, финансијских који су у овом тренутку притисле ЕУ и Европу као континент, и ми, заиста морам бити искрена, нисмо у њиховом фокусу, јесмо једна од тема којима се они баве, али треба да будемо свесни да је на нама решавање овог проблема.

Хоће ли нас ЕУ условити Косовом при уласку, шта ће онда бити?

– То је сувише хипотетичко питање, оно нигде није баш тако дефинисано иако се људи често хватају за то, осим поглавља које се тиче нормализације односа са Косовом. То у сваком случају нама предстоји, да се нормализује та врста односа, али не мислим да ће улазак бити условљен искључиво тим, јер до уласка има још доста година, мислим да ће се и сама Европа променити, много администрације, политичара, и у самој ЕУ и у земљама које чине ЕУ, тако да је тешко тврдити да ће то бити разлог због чега нас условљавају. Конкретнији одговор не оже бити дат, може вам дати неко ко је неозбиљан и ко није довољно прецизан у бављењу политиком и ко жели сензацију. Ово су тешка питања која се деценијама решавају и потребне су нам мудре и одмерене главе које ће да то сроче и ставе и на папир.

Како гледате на тренутну политичку ситуацију у земљи?

– Мени је неозбиљна политичка сцена у овом тренутку. Искрено, ја не видим озбиљног конкурента Српској напредној странци, не само што сам ја потпредседница ГО СНС, ја знам како се ради у нашој странци, колико смо организовани, дисциплиновани, колико смо посвећени, како изгледају наши планови, у октобру ће бити 10 година постојања странке, негде већ у јануару ћемо имати конгрес странке, променићемо неке страначке органе, биће неких промена у странци који треба да поправе ефекте нашег деловања и рада, али не видим никога ко је покушао да нам се приближи и бројчано повећа број чланова, јер то је врло важно у политици, али оно што јесте суштина јесу политички програми који су суштина вашег рада до сада и што су ваши планови. Ово што се планира као ново уједињење опозиције мени не задаје бригу, некоме ко планира дуже да се бави политиком, да бих морала да се замислим како ћемо ми да одговоримо страначки на те наше нове противнике. Жао ми је што има оволико сујете и суревњивости међу лидерима опозиције, мислим да то није добро ни за нас, као СНС што немамо озбиљнију конкуренцију која би нас кориговала на сваком кораку и тражила од нас нова решења, да се такмичимо пред грађанима Србије шта је то што ће неко понудити као боље решење. Не желим заиста никога лично да увредим у свему овоме на одговарање на ово моје излагање да заиста понуди конкретне планове и каже шта је то што је заиста добро. Мислим да се грађанима заиста у овом тренутку не допада што, условно речено руше Вучића по питању Косова. Питање Косова је врло осетљиво и мислим да би опозиција боље прошла да нам је пружила руку и да буде подршка држави, јер ово није подршка Вучићу у решењу Косова, ово је подршка твојој држави. Вучић је само први на челу тима који помаже својој држави. Мислим да би опозција много више гласова и бодова добила код грађана када би на тај начин реаговала, на том питању пружи руку и каже, да хоћу да помогнем да направимо оно што неко деценијама није урадио, а онда ћемо разговарати о томе да ли напредњаци имају добре или лоше резултате у економији, реформама, шта смо урадили у социјалној политици, шта смо урадили када је у питању одбрана, унапређење стандарда полиције, борба против криминала и корупције, правосуђе, дакле све оно што јесу кључне теме, али дајте да око Косова један снажан тим. Знате, кад се ви појавите на међународној сцени и кажете да у Србији немате опозицију када је Косово у питању, Србија шаље снажну поруку, онда то другачије изгледа. Али, ни у овом тренутку председник Вучић нема проблем око подршке, јер видели сте не само претходних дана, нико није изашао са алтернативом, да је има, сигурно тај неко не би ћутао.

Потпредседница сте сталне делегације Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе. Ста тачно подразумева та функција и којим проблемима се све бавите?

– Тамо се бира на сваке две године 12 потпредседника скупштине који помажу у председавању, ту има нешто више од 300 посланика у том парламенту, осим земаља које географски припадају Европи има и неколико посматрача, и оно што су најважније теме је поштовање демократије, поштовање људских права, залагање за владавину права у земљама које су чланице Савета Европе и ту се гласају различите резолуције, прво се припрема извештај о стању неког проблема или неке појаве у одређеној држави или неколико држава у одређеном региону, након тог извештаја који раде два или три известиоца , и наравно, тај извештај се ради две или три године, припрема се много података, па након тога резолуција која је предложена долази на пленум, ми гласамо, уобличимо је у форми у којој је прихватљива за све посланике, након тога та резолуција је обавезујућа за чланице Савета Европе и реагујемо на многе друге ствари које су врло важне за земљу, а не буду обухваћене резолуцијама, а то је рецимо питање несталих беба у тадашњој Југославији, у време када се то дешавало, ’70-их, ’80-их година, и Србија је сада обавезана да подхитно донесе тај закон и да подхитно направи механизме како бисмо изашли у сусрет родитељима, унесрећеним породицама, и у томе нисмо довољно брзи. Направили смо одређене помаке, али, то мора да буде много брже и наравно, строго се контролише. Сада постоје неки механизми око контроле прања новца, финансирања тероризма, то је нешто што је везано за нашу државу и где нас строго контролишу. Питање људских права, питање медија у нашој земљи заправо није нешто што је велики проблем, наша земља је у мониторингу и прате стање људских права и демократије, владавине права у нашој земљи, и у овом тренутку нисмо на забрињавајућем нивоу, има много горих земаља, али има и много бољих. Радимо редовно на отклањању онога што су њихове замерке, и мислим да ту можемо бити задовољни. Снажно се у Савету Европе боримо да не дозволимо улазак делегације Косова, они су само посматрачи, прате шта се дешава и наравно учествују око свих тема које се тичу Косова. Имали смо врло жустре, непријатне расправе након убиства Оливера Ивановића јер су нас они апсолутно игнорисали када је та тема у питању, иако је председница Скупштине Савета Европе реаговала и изјавила саучешће поводом тог стравичног догађаја у 21. веку, да убијете политичара у таквим околностима на Косову.

Какав однос имате са председником Србије и да ли вас саветује око неких ствари?

– Непрестано смо у контакту, наравно да мали број ствари радим без њега, не зато што не смем да урадим без њега, једноставно теме којима се ја бавим, он има у овом тренутку много већи проток информација и наравно да је неопходно да сарађујемо. Сарађујемо и око питања странке које се тичу моје страначке функције, али сам и последњих шест година посланик у Скупштини Србије, Савету Европе и председница сам одбора за одбрану и унутрашње послове, то је одбор скупштински који се бави контролом војске и полиције. Видите да се много тога дешава на модернизацији и опремању војске и полиције, много је већи акценат бачен на подизању стандарда у сектору безбедности, тако да се у последње време помињу станови за безбедњаке, о платама смо говорили и тек ћемо говорити, најављене су и повишице, а наравно и они платни разреди треба значајно да поправе стандард. Тешко да можете захтевати по сваку цену висок степен контроле безбедности у земљи ако су вам људи који раде на томе на минималцу, ако немају основну опрему, наоружање и врло је важна едукација. Мени се не допада што се стиче утисак да се неко у Србији спрема за рат, и да грађани треба да буду уплашени. Када је недавно пуштена информација да размишљамо о увођењу обавезног војног рока појавила се једна доза страха код становништа сасвим непотребно. У овом тренутку ми нисмо ни финансијски ни материјално спремни да аутоматски уведемо ту врсту без обзира да ли говоримо о три или шест месеци, као што је то председник Вучић, о томе ћемо да размишљамо, да пробамо да уклопимо у буџете. Ми стижемо полако у период када морамо да планирамо буџете за наредну годину, и наравно буџете за министарство па ћемо сигурно и то имати у виду да треба размишљати о многим стварима, где ће они да спавају, колико имамо објеката за смештај, шта је са опремом, шта је са оружјем, шта је са наставним кадром који ће радити са том децом, са тим младим потомцима. Сада јесу многа војна, стратешка документа у припреми и сви ћемо то имати у виду, оно што јесте интересовање једног дела јавности јесте да се уведе обавезни војни рок, то сигурно неће бити годину дана, као што је било некада, али ви за три до шест месеци можете проћи неку врсту обуке, а сложићете се са мном, посебно што имам сина од 23 године не знам како би се снашла, показало се и током бомбардовања или током поплава, да су многи људи настрадали јер нису имали основна знања када је понашање у ванредним ситуацијама у питању. Не заборавите да војска има три мисије, и да је једна од најважнијих је помагање становништву у ванредним ситуацијама током природних катастрофа. Мислим да је то такође нешто на чему треба да радимо, треба то стално објашњавати људима. Има и много жена које су заинтересоване да прођу војну обуку, прво јер су таквих интересовања, а и способности, а повећава се и број жена које похађају полицијску обуку. Сектор безбедности треба да се модернизује, пратећи европске трендове Србија треба да буде 3М, како кажу стручњаци, мала, модерна и мобилна. Наша војска не може да буде другачија, ми бројчано не можемо да одговоримо неким силама, да им будемо пандам због броја становника, сразмерно због броја људи који могу бити припадници војске, регрутовани или позвани кроз резервни састав. Када сте мали морате да поправите своје перформансе, морате бити врло оспособљени, опремљени, и морате бити спремни за брзу реакцију, мобилни да морамо брзо реаговати, не можемо да идемо на ону класичну организацију војске и да итекако треба времена да се неко подигне и да буде у стању приправности. И треће, модерна војска, оно што је војник за 21. век то смо могли видети претходне године на различитим смотрама које смо имали и војној паради која се дешавала ту у Београду, модеран српски војник је заиста добро опремљен, и то наши институти у оквиру војске раде одлично, то нису информације које су доступне јавности, али мислим да смо доста одмакли, треба нам уходавања, мало да се преправе у модерније курсеве, ту конкретно мислим на сајбер одбрану. Сајбер безбедност захтева много новца и доста знања. У Србији, у нашој војсци и у сектору безбедности постоји јер је сајбер безбедност повезана са службама безбедности и министарством унутрашњих послова. Она мора да буде на много бољем нивоу, и не може се рећи немамо новца за то, наши људи су свуда у свету признати стручњаци и не можемо довољно да платимо стручњаке у овом сектору. Замислите када неко жели да нападне вашу земљу, да ли мислите да се напада пушкама, авионима, тенковима, или ће само да вам искључе телекомуникације? Погледајте како би земља функционисала да без телефона и да искључимо електричну енергију, а пошто се све конртолише даљински путем телекомуникација и интернета, погледајте какву штету можете да нанесете. Наш енергетски систем и ми се још нисмо опоравили од бомбардовања 1999. године, од штете која је нанета, дакле, ко може више, да ли верујете да неко ратује у 21. веку тако што убија ваше становништво, не, данас се ратује тако што се униште сви ресурси, па ме твоје становништво не занима. То је велика опасност и о томе морамо да размишљамо и мислим да је то смер наше војске.

Да ли је и колико тешко бити зена у политици? Да ли су жене у Србији ипак на неки начин дискриминисане?

– Лично моје искуство је добро, и имала сам доста среће на ту тему. Трудим се да доста радим, учим, читам, да будем доста информисана, то је јако важно у политици. Морате да радите непрестано. Тешко да политичарка која је укључена у највише државне институције може да буде максимално посвећена приватном животу, породици јер то заиста тражи целог вас, и да много путујете и да будете са људима на терену, и да обилазите…Ако нема подршке ваше породице, тешко је све, значи врло је важно да вам буду подршка. Са те стране, ја нисам имала проблема, имала сам среће што сам од самог почетка радила са Томиславом Николићем па онда са Александром Вучићем, и радећи са њима ви много тога прескочите и немате проблем, али ‘ајде да причамо о жени која полази са једног месног одбора странке, па са тог места треба да се избори за општински или градски, па одатле на неки други ниво, тек да стигне да буде посланик је велико оптерећење. Тим женама је тешко, оне су дискриминисане, ако говоримо о дискриминацији у политици, и често се питам да ли чиним добро женама у Србији које подстичем да се баве политиком, а ја то радим. Радим јер мислим да је важно да се чује женски глас у политици. Ми чинимо 50 одсто популације у Србији, ону другу половину смо родиле, тако да мислим да смо макар мало заслужиле да се питамо шта и како се ради у Србији. Бављење политиком је да у мом месту поставим расвету тамо где је нема, да очистим канализационе канале, да затражим да се паркић боље среди, да тражим да отворе још једно одељење вртића, или здравствену амбуланту у мом месту. Е, због тога се бавите политиком, због тога идите на састанке општинских или месних одбора и тражите да уваже вашу идеју. Све што вае идеје буду боље, све што будете посвећенији, видећете како ће да се отвара место за вас у политици, али, то тражи и велико одрицање.

Прошле године се помињало да ће министар Вулин бити смењен и да ћете га баш ви заменити, међутим, од тога ништа није било. Како бисте се снашли у министарској фотељи?

– Немам одговор на то питање, није некако сад пристојно говорити о томе. Јесте било много натписа, искрено, три, четири позиције су добре за које су ме кандидовали, не би било лоше да се реализују, не мислим само на то место министра одбране. Али би то била свакако једна врста шока да у Србији имате жену министра одбране, и увек на међународним састанцима када се састајемо као председници одбора, мало је жена и у региону које се баве сектором безбедности, и искрено, сви се негде изненаде, јер сам имала и неке посете и НАТО и Европској одбрамбеној агенцији, неким војним институцијама у Бриселу, и кад год ме најаве све је у реду, кад се појавим они се изненаде, јер не очекују једну малену жену. Ту буде први шок, али чим крене разговор ту нема проблема, и да Србија тачно зна своје оквире када је сектор безбедности у питању и имамо људе који се чврсто држе тога. Тако да свеједно да ли је на крају мушкарац и жена. Оно што мислим да је још важно је да нам треба још жена у Влади, као што нам треба у политици, мора да се уважи тај другачији глас, жене негде добију мушко понашање када дођу политичарке до тих највиших инстанци, али има и оних које не промене понашање. Не може мушки и женски мозак да буде исти по свим питањима. Ако се оствари нешто од натписа по новинама, биће одлично, али то значи да моја породица мене тек неће виђати. Заиста не разговарамо о тим поделама, а наравно да неко ко је 10 година у политици и ко је врло близу председнику Вучићу, била бих врло неозбиљна да кажем да не желим ништа друго, друго, 7 година сам посланик у Скупштини Србије и било би добро да видимо како бих ја функционисала на неком другом месту, али заиста ја о томе не одлучујем.

Добро, а којем министарству бисте се највише обрадовали? Министарству одбране?

– Заиста не могу да кажем сад. Ја министра заиста замишљам као једног менаџера, и некога ко би требало и политику коју заступа да заједно са резултатима и ресурсима министарства које води срочи у једно и да најбољи могући резултат, наравно, пратећи ситуацију на терену. Тешко је сада говорити о свему томе, ја јесам у сектору безбедности, али бавим се ја и неким другим областима. Мислим да је област наталитета проблем велики и да томе морамо да се позабавимо.

 

Имате свој сајт, како сте и зашто дошли на идеју да га направите?

– Сајт је идеја једног од мојих сарадника, у Парламенту има много младих, образованих људи. Ђорђе Тодоровић је мој сарадник који је дошао на идеју да је врло важно да постоји једно место где могу пронаћи много детаља о мом раду. Ви данас о посланику осим вести и скупштинског сајта, можете о њему сазнати на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, али ту погледају слике, прочитају мало али то је недовољно за некога ко жели озбиљно да прикаже свој рад, и сајт је био идеја где људи преко мојих друштвених мрежа могу да виде где могу да прочитају више, и за мене је то било нормално. Тај колега ради волонтерски, и то је за мене био сигнал да има младих људи који желе да буду креативни, да раде…

Шта су вам будући планови? На чему тренутно највише радите?

– Можда да поменем по тачкама оно на чему сам радила до сад. Наталитет, и поправљање породица и жена у Србији, су теме којима ћу се снажно бавити. Сектор безбедности је нешто у чему сам дуго, али бих ту мало више инсистирала на сајбер безбедности јер имамо више ресурса, само треба учинити видљивијим људе који раде у том сектору. То су људи који се баве важним темама, а како ја нисам једина у тиму Српске напредне странке, онда имам тај луксуз да могу да изаберем две или три теме које су за мене лично, врло важне.

Извор: Еспресо, https://www.espreso.rs/vesti/politika/283223/marija-obradovic-sns-ljudima-je-dosta-svega-zele-mir-stabilnost-nove-poslove-bolje-uslove-za-lecenje-kosovo-je-vrlo-tezak-i-kompleksan-problem-video